Otadžbina

СЛОВЕНСКИ ПРЕДЕЛИ

Шб, Ере1;Јоп ; но неки од њих могу со још иознати и дан дањи у броју живих словенских месних назива. Тако, иа цример, у називима Хвар (Рћагоз) , Корчула (Согсуга). Мљет (МеШа), Трогир (Тга^ипоп) итд. скривају се првобитна грчка имена, ако у осталом, и њих нису прерадили грчки пресељеници из још старијих илирских назива. При истраживању латинских назива испитивач мора строго разликовати старе називе, који су постојали до Латина, и којима су Римл^ани дали само свој облик, а у суштини су остали стари илирски или грчки, од назива, које су непосредно дали Римљани. У прву категорију у сваком случају ваља уврстити имена : ЕрШапгш, 8о1опае, Кћ181пит итд ., у другу — називе : Мопз Аигеш, 8ра1аШт, Р1итеп. итд. У словенској епоси к пређашрвим Формацијама придруЈкују се још два велика пласта, на мме : словенски и талијански 10 Но оба елемента по величини својега утицаја са свим су различни један од другога. Словепски месни називп у означеним земљама јадранског приморја и по количини и по народном сазнању могу се назвати домаћи, а сви остали инострани. Огроман број словенских назива дозвољава нам, да их поделимо на неколико категорпја. Пре свега могу се поделити : 1) на називе чисто словенског порекла, и 2ј на називе у основи којих се налазе старе туђе речи. Називи прве категорије могу се опет поделити на трн разреда : а) Називи који произлазе од личних имена, као : Нерјежићи, Нестрашићи, Поповићи, Лепетани, Лучина, Луково, Шчедрово, Баошићи, Брачевобрдо, Стањевићи. 10 0 немачком п турском елементу у јадранском приморју не може се говоритн, пошто нх тамо никада није било : немачки облици Тпезк, 2еш>'^ пмају да захвалв за.свој постанак аустријској администрадији. Од турских назива ја Сам опазио само јздан на име Читлук.