Otadžbina

74

СДОВЕНСКИ ПРЕДЕЛИ

Та врста назива могла би се још даље поделити, по имену рода, по имену родоначелника или оснивавача месга ; по том за лингвисте интересна би била деоба по Формама завршстка. б) Називи, који су послали од својства појединих места, као : Јесенице, Новиград, Маслиница, Примошћен, Дренова, Дубовица, Хумац, Стариград, Прико, Ораховац, Трстено, Гребени, Плочица, Полице, Новице итд, в) Називи, који су постали у след ма каквих догађаја, прича, предања, општег убеђења, као : Пакошћани, Скочиђевојка, Зечево-брди, Мокотица, Богомол>е игд. Друга категорија назива, то јест оних што имају у себи туђих елемената, може се поделити на дра вида: а) Проста измена туђега назива по духу словбнскога језика, не обраћајући пажњу на значење његово; тако на пример, отаро-илирски називи : АЊопа, 8сагс1опа, 8еша прогворили су у Лабин, Скрадин, Сењ; старо грчки ; Ко()лг)()а, Фарос;, Ме А/тт/. ТЈреш^огЗ^ног; иретворени су у Корчула Хвар, Мљет, Трогир ; латински : Тегдезке, Ро1а, Мопв Аигеив, Ру§ив обраћени су у Трст, Пула, Мосор, Паг Осим месних имена са старолатинском основом, ново-талијански називи врло се ретко претварају у словенске. б) Така кста измена, но која случајно има ма каквог значаја у новом облику по тако названој народиој етимологији, на пример Ластово, претворено из Аугуста (талијански ГадовЂа), Цавтат из СМ1;аз ", Спљет од 11 Отари облик Коркур. 12 Управо од С1\НаЈ: (стШега) с тога, што, као што је познато, све сличне Формадије ново-романских језика основане су на акузативу, као талијанскн ђошЧас1в, 1гаап11;ас1е, згаШтНпе и т. д. Пек? тешкоће могу се појавпти због гласа с — ц о коме имамо доказа, да су у време доласка""Оловена у јадранско приморје тај глас изговарали тамошњи . 1атини као к пред 1 и е, а не као ц. Још и у данашњем дубровачком словенском днјалекту сачувала се реч лукјерница од латпн 1икегпа; рекееа од лат. гесеззига — одлнв, а у комедијп «Дундо Марое» коју је писао Држић 1 550 године налазимо реч илакјер, која је ггоста.1а из средље-латинске речи, као талијанска р1асеге и Француска р1а1з1г.