Otadžbina

ПРОСВЕТД

121

предавало о газдинству бар у најкраћим цртама, те тиме допунило и утврдило оно знање, што се о томе стекло у основним школама. То бл била помоћ од стране просвете народној привреди. То је наравно узгредна помоћ; али подизање и развијање пољске привреде и радиности задатак је другога, — министра Фннансије. Његово је да оснива, подиже и уводи: ратарнице и занатлијске школе, угледна добра, среске економе; да шири економска удружења ; заједничке алате и снраве; да подиже економске штедионице за осигурање од поплаве, града, ватре, . . . итд. у опште да се стара о подизању народног благостања. 10 Крајње је време, да се код нас поради на уређењу народне економије и радикалном решењу овога питања, као што се ради на уређењу просвете, војске, санитета. Зар најважнија грана да остане неуређења? Зашто се небм основао економни фонд, као што је основан школски, оружни, санитетски. Бол.е би било да се владе почну једном утркивати на овоме пољу, у место што се то чини на мегдану партизанском. Као нестручни можда је не умесно што смо ово наговештавали; али говорећи о војсци, и помоћи коју иросвета треба да јој чини , и обратно, нисмо могли напустити ни народну привреду, да и о њеној помоћи коју не проговоримо; јер су иросвета, иривреда и војсна једно цело, које уиоредо ^азвијати ваља , као што је у почетку речено. 5, XI, 1881. ј!ЕДАН војник 10 Који желп да види. какве су мере наши економи издожили о поди зању ћародне привреде, века прочита оОтенограФоке ^белешке о радњи ванредног главног збора друштва за пољску привреду, држаног у оептембру 1880 год. у Баограду.о Резултат свога рада овај је збор, преко управе друштва за пољску привреду, доставио г. министру Финансије, али од свега тога до сада лук и вода. Изађе некакав предлог за подизање «ратарница,» али и он би тргнут, јер је било «пречих» предлога, па се није стигло да се и он сврши. Дали ће једном доћи време, да је народно благостање најпречи рад ?