Otadžbina

150

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

четку XVIII века,*) да га та струја није могда одржавати, јер није могла непрестанојЈпридолазити, да није имао широке основе код своје куће, јер је њнме писао само један део Срба (да ие рачунам Хрвате) — Срби аустриски — да је постао само за прквене иотребе (као што се и данас још служимо у цркви старослов. језиком руске реценсије), да се и после све до Вука држао поглавито у том уском кругу, да баш словенско-сриски језик ннјо стајао »на чврстој основп«, јер није имао ослонца нн у старој срп. књижевности, нити Је могао ухватити ослонца у руској, која је баш онда остављала словенштину и прихватала нар. горор кад су Срби пнсали славено-сербскп. Мисли ли писац, да је слааено-сербскн језик данас разумл.ивији Русу, него народни српски језик? Колико се сећам на словенском скупу у Москви 1866 г. говорно је један ноп срнски старим словеио-сербским језиком, па су га браћа Руси горе разумели него опе, који су чисто српски говорили. Славено-сербски је језнк бпо пролазан појав у срп. књижевности п судба, која га је постигла, постпгла бп га да се Вук није ни родио. — Али, можда је нстина, што ппсац вели, да је познанство с рускнм језиком п књижевношћу било веће п р е Вука (јер ако писац ту мисли на време после 1814 г. онда нема за што корети Вука) пего после! Ни то није. Да ни то није, доказаћу статистиком нове књижемности од 1741 г. до 1814 или до Вука, а ко не верује нека се увери сам огледом*). Од 1741 — 1814 броји срп. књижевност свега 446 библиог. егземплара. Од тога броја долази 116 — сто и шсснајсст — књига црквеног н црквено-школског садржаја заједно с календарима, којих има добра двајестина. У том броју, који је тек четвртипа укупног броја, који управо и не припада правој иего званичној, црквепој књижевности -- у том броју ћете само наћн праве свезе с руском књижевношћу. Али су те свезе остале и до данас. Јеванђеља, псалтири и. т. д. и данас су једнаки у руској н срп. књижевности. Неколико само црквених и школских књига показују чисто руски извор (слов. граматика, буквар и још некеј п само јс код 3 — 4 књиге изреком забележено, дасу превсдене »с рускоп,« илп »с Московскогђ «. Од осталог броја, који управо н чинп праву књижевност, долазп : 180 ориђиналних дела (махом ситних расиравица, ода, извештаја, а убројане су и новине),п 120 превода п комгшлацпја махом из западних евроискпх књижевности, а понајвише из немачке. Нз руске књижевности имамо у овом одсеку само три дела а на име : С^тованје наученаго *) I!. Пстор. књижевн. Ст. Новаковића стр. 172 —181 II нзд. 1872 г. *) ВиблиограФија иове срп, књижавиости од 1741 — 1867 Ст. Новаковића стр. 1—94.