Otadžbina

158

ИЗ ПОЗОРПШТЛ

ставу. Међу робињама Красове жене Метеле, налази се и једпо грчко девојче, које још сања о ненадмашној лепоти свога завнчаја н говори дивним изразом СаФиног песништва. Ово девојче носн име тужие божице Херо, која је једне страовите бурне ноћи на морској стени у место драгана, који ње ради пренливаваше сваке ноћи пучину морску, дочекала тело једног удављеника — њеног драгана Леандра. Херо љуби Спартакуса, оп би имао да се после борбе с њом састане. У амФитеатру почела се борба гладијатора. Спартакус и Трикеус воде страшан бој. Првп је један пут савладао другог. Народ тражн поновљење боја, и Трикеус с-е бори као разјарени тпгар и тек што није уморпо свога противника, а Метела као божица, диже свој палац п чини крај борбп. Народ остаје као прнкован. Спартакус се придпгне, даје завереницима знак п у часу нагне све да бега у најдубљем страху. Спартакус проднре у преторску ложу, где је Метела остала сама п уиознавши у њој божицу, спушта нож, који је бпо дпгао на њу. Ова жена мора да је била лепа, лепа као грех, опијајући и заиосећи својнм додиром н погледом као миомир звезданог неба јужнпх летњих ноћи. »Човече, тн дође са очима крваве мржње, а један меки стисак мојих руку, један поглед мој растопп је као мајски поветарац »брђански снег«. С таквим поуздањем стишава она јарост Спартакуса, који па уговореном састапку у место Хере, налази њу. Истина да у овом часу сила њена не иде тако далеко, да му измамљује и љубавну псповест. Успомена на љубљеног, млађег брата, кога је у амФитеатру морао да убије, још је жива ; свирепост Метелина при овом ужасном догађају, још му је крвава пред очима, да би је из срца ишчупати могао. Зато му она изјављује љубав, али из те изјаве ипак се впдн охола племкиња од главе до петс : »Само не тако охоло, Ми се знамо. Ништа заједничког међу нама нема ; Ни једна веза пријатељства нас не веже. Тн си плебејац, а ја племкиња, Ти роб, а ја Господар. Све у нама Потпирује днвљп н бесан пламен Да се мрзимо, да се уништимо . . . Изјава је дошла у невреме : Племкињо, жеио, коју свет, као богињу обожава И која, веруј ми, није ништа друго До обпчна хетера....