Otadžbina

168

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

времена. Он се меша у оно што је било моје искључиво право као корпуснога команданта! И то у каквој ствари! У то уђе један од дворских жандара. — Г. Генерал, иде Његова Светлост ! — Добро ! — рече ђенерал, а кад жандар изађе додаде — хвала Богу, бејах се забринуо што тако доцкан нема Књаза ! У авлији зачу се зврјање каруца. После неколико минуга отворнше се врата, и Књаз уђе у собу. На њему беше астраханом постављена ђенералска блуза, опасана шарФама од коже, црвене панталоне у дугачким чизмама с' малим мамузицама, сабља о простом кожном кајасу, на глави модра шајкаша без икакових одличија. Лице му беше црвено од зиме. — Погодите одакле идем — рече Њ. Светлост радосно погледавши нас редом. — Са Суповца В. Св. — прихвати генерал — али сте се много забавили ! — Какав Суповац ? Ми долазимо директе са Мрамора. Ха ? Наши су данас заузели Мрамор без једне пушке. Турска посада чим је видела наше трупе где наетупају, напустила је оне дивне положаје, за које би требало 30,000 људи да се отму, и повукла се у Ниш, покваривши за собом мост на Морави за неколико хвати. Ми смо били и на самоме мосту. За прелаз пешака може се лако поправити, за прелаз артиљерије биће теже. Али мраморска је позиција дивна. Што су Турци њу напустили без борбе, то је најбољи доказ да у Нишу немају довољно трупа, и да морају прикупити где год шта имају да бране само Ниш. Осем тога што нам сад Турци не могу отети Мрамор без 30,000 људи, има још једна добра ствар у тој позицији а то су прекрасне колибе у којима се може сместити око осам батаљона ' Наши су се већ комотно сместили у њима !