Otadžbina

178

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

колико минута решила да закључи мир с Турском .... Ал и у томе смо иретеривали. Дугове које смо начинили ратујући, мислили смо исплатити уштедама на војсци, и и предузеше се мере, као да нам војска више никада требати неће. . . . Све стране оФицире који нам за време рата беху ставили ка расположење свој живот и своју сабљу, отерасмо из службе, и на њихово ваЈкање да су ош' у својој отаџбини дали оставке, да су отуда побегли, да су сад без хлеба, мал' те им гдекоји није одговорио : (( А ко вас језвао? Што сте долазилн ?» Осим њих, гомила наших ОФицира који су у рату били добри, сад се на један пут повазаше неспособнп, и ставише се «у стање недејствителности" т. ј. отеше им по 25°/ 0 од њихове плате, које су бар дугогодишњом службом ако не другим услугама стекли. Али шта ћете ? Сад је парола била «штедити" Њој за љубав растурише и оних девет дивних батаљона дринских добровољаца, који би нам данас дали 36 комбинованих батаљона више! У штедњи ишло се тако далеко. да су чак и материјали резервних болница, до којих се дошло тешком муком, поклонима са стране и т. д. распродани на добош у бесцење! . . Пошто смо тако раскрстили с ратом а к>и1; јатахз, прионусмо опет за наш конституционализам, стадосмо оиет скупштинариги. Међу тим је јевропска дипломатија играла своје врзино коло по Цариграду око самопоузданог регенератора Турског Митад-паше, који је ту јевропску дипломатију третирао тако еп сапаШе, да је чак мене у Београду било стид за њу. У онај мах када све јевропске силе закључују да ишту од Порте изввсне реформице, које у ствари не би вредпле ни лулу дувана, у том тренутку оглашују топови Митхадови да је Султан подарио своим народима устав либералнији чак и од србијанског, у коме се не само Бугарској, Босни и Херцеговини, већ и свима народима у Турској даје сто пута више но што цела Је-