Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

179

вропа иште за оне три провинције — разуме се, на хартији. С покуњеним носевима одоше мудри дипломати из Цариграда кући.... Сад се тек ирекину руско „долготерпјеније", сада т ек реши се и мирол.убиви цар Александар Н-ги да огласи рат, најсветији који се до сад водио, рат не за овоју корист, анексије и т. д. већ рат за ослобођење хригпћанских народа на балканском иолуострву, и Руске војске стадоше улазити у Румунију. Наши штедљивм државници, који су мислили одкидањем од војничких трошкова да плате државни дуг, нађоше се мало у незгодном иоложају. Шта ће сад ? Црна Гора наставља рат као савезница Русије, чак и Румуни бацају на страну њихов уставни , партајски прљав ({ веш» па оглашују рат Турској, ироглашују своју независност, у Грчкој се саставл>а коалиционо министарство из најзавађенијих партија, и они се спремају на рат — а ми ? Ми једини седимо с миром. Велико источно питање заједно са судбином нашега народа хоће да се реши деФинитивно без нас! Шта ћемо по Богу и за Бога? Зло је поћи а горе не поћи.. . . Ако наши садашњи Министри имају обичај писати своје конФесије, оне су сигурно у те дане биле врло интересантне. Најзад видесмо један Факат, који нас је могао мало умирити. Господар Књаз оде у Плојеште где је био главни стан Цара Ослободиоца, и где га је Цар дочекао са највећом пажњом. После тог састанка могли смо с мање зебње ићи на скупштину у Крагујевац. Још док смо у Крагујевцу били, почело је мирисати на барут. Министар војии нареди ми једног лепог дана да одмах пишем српском друштву црвенога крста у Београд , нека одмах набавља што више лекара. Ја написах, он у мојој соби одмах потписа, и експедира. 12*