Otadžbina

180

ПРЕКО ГРАНПЦЕ

После два дана писао је он сам друго једно писмо у коме се каже да не треба набављати лекара. . . . Кад смо се вратили у Београд већ не беше сумње да ћемо ратоватн. Мене послаше о државном трошку у Беч и у Праг да ангажујем санитетски персонал за нашу војску, с тим да за месец дана најдаље има бити У Београду. Тек што је моје ангажовање било у најбољем јеку, добијем у Прагу депешу од Министра војног да прекинем посао и да се вратим у Београд. Дакле опет нећемо ратовати. На тај начин мењала се наша државна политика, као априлско време. Најзад у јесен чу се да је Књаз Церетељев донео нашем Књазу поруку да се спремимо за рат. Е, сад сигурно нема сумње. Сад ћемо за цело ратовати. Основа се главни ђенерал-штаб, и мене послаше уњ као начелника санитета, дај ради брзо, по свима струкама, кад на један пут, видех по решењима на разним хитним предлозима, да опет неће бити ништа. Главни ђенерал-штаб опет заспа. Постојао је само по имену. У ствари је пок. Паја Ђорђевић био цео ђенерал -штаб, што је он рекао, то је било свето. Та неизвесност је трајала до иоловине новембра када се почеше мобилисати поједине бригаде и осем оних које су дуж границе имале 25 дневно вежбање. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

■ОРЂЕВИЂ.