Otadžbina

222

СКУПШТИПСКИ ИЗБОРП

— Наравно, господине. — Онда смо и ми модри! — рече г. Пиквик, али видећи да га келнер у след оваког одговора сумњпво мери, даде му своју карту да је однесе г. Перкеру, ако је у гостаоници. Келнер однесе карту, врати се одмах и замолп господу да пођу с њиме па их одведе у једну велику собу на првом спрату, где за једним дугачким столом, претрпаним књигама и артијамасеђаше г. Перкер. — А, а -драги господине! — викну човечул.ак уставши и излазећи на сусрет — Драго ми је, врло ми је драго господине. Изволте сести. Дакле ви одржасте обећање. Дошли сте да видите изборну борбу, а ? Г. Пиквик потврди. — Жестока борба мој драги господине — рече човечуљак. — То ми је баш мило — рече г. Пиквик тарућп радосно дланове — Ја волим оваолоћени патриотизам па ма у каквом се он облику јављао. Дакле биће гкива борба 1 — 0 да — рече човечуљак — врло упорна. Ми смо заузели за наше људе све гостионице , а противницима су остале саме механице и ппвнице. Зар то није мајсторски потез политике ? При том се човечуљак задовољно осмехну и гурну знатну количну бурмута у нос — Па шта мислите, какав је вероватан излаз борбе? — питаше г. Прквик — Он је врло сумњив, драги господине, врло сумњив — одговори човечуљак — Фицкинова странка држн тридесет и три бирача под кл.>учем у великој шупи код ^белог јелена» ! —■ У шупи ! — дрекну г. Пиквик зачуђен од тог новог потеза политике. — Да они су их затворили у шупу до тренутка када ће им затребати на биралишту, — настави човечуљак.