Otadžbina

СКУПШТИНСКИ ИЗБОРИ

223

У след тога као што видите, наша странка, не може ни на који начии да се приближи тим бпрачима; па баш и када би могли, не би бнло никакве вајде, јер онп т е бираче држе непреотано пијане. Обешењак тај Фицкинов деловођа, врло велики обешзњак ! г. Ппквик беше само разрогачио очи од чуда, алп не рече нашта — Међу тим — иастави човечуљак шаићући — ми се тврдо уздамо у победу. Спноћ смо ми овде давали једно мало село — четрдесет и пет жена, мој драги господпне. Кад су пошле кући, поклонил I смо свакој по један зелен сунцобрчш. — Сунцобран ? — питаше г. Пиквик — Факт , мој драги господине , Факт , 45 зелених сунцобрана, сваки по 6—7 пенса. Свако женскиње воли да се кинђури , дејство је тих сунцобрана изванредно. Тиме смо задобили све мужеве и у пола и браћу. Према томе уплнв чарапа, Фланела и томе подобно што противницп поклањају са свим ништаван. Моја идеја, господине, са свим моја идеја ! Човечуљак у мал што није пукао од смеја што је пмао тако срећну пдеју. ' рећом уђе неко у собу ; те тако престаде смејати се. Тај неко беше некакав дугачак сувоњав господин са русом косом и почетном ћелом. Изглед његовога лица беше смеса од евечане важност^ и неизмерне дубнне. На њему беше дугачак мрк капут, цра чохан прслук, пепељаве панталоне. На прслуку му висаше дупли лорњет а на глави имађаше снизак шешир с огромним ободом. Преставише га г. Пиквику као г. Пота, издавача Кетенсвилских новина. После неколико претходних примедаба г. Пот обрати се свечано г. Пиквику — Престоница прати чини ми се с великим учешћем ову нашу борбу, господине ! —