Otadžbina

230

СКУПШТИНСКИ ИЗБОРИ

— Те још како су свежи — прихвати Сем — Ја и два кПаунова" келнера цело јутро смо вукли воду из бунара те смо хладили главе незавнсним бирачима који су сву ноћ тамо јели и пили. — Хладили главе бирачима ? — рече г. Пиквик бачуђено. — Дабоме — рече његов слуга — сваки од њих куд падне ту и заспи. Ја и она два келнера све јутро смо вукли једног по једног на бунар те смо им туишрали главе, и сад им је свима добро. Управни одбор платио нам је за свакога бнрача, који је на таЈ пачин дошао к себи, по један шилинг ! — Ама је ли то истина ? викну г. Пиквик. — Ама Бог с вама господине — рече Сем — Одакле сте ви кад се томе чудите? То још није нншта. — Како ништа ? — Са свим ништа, кад вам кажем. У очи последњег избора за скупштину, противна странка поткупила је келнерку од варошког грба да у ракију с водом, што су пили два ;есет и четири бирача, који су у тој гостионици становали, и који још не беху гласали, удари мађије и маштаније! — Мађије у ракију с водом? Шта ће то рећи? — Опијума им је помешала с пићем — рече Сем — Нека ме ђаво носи ако ти бирачи несу тврдо спавали дванајест сахата после свршеног избора. Партија је једног од њих одвукла на колима на биралиште, колико пробе ради, али не хтедоше ни да га запишу, наравно, спавао је ко рчак. Те тако га опет натоваре, донесу кући, и положе у кревет. — То су чудновате ујдурме — рече г. Пиквик пола у себи, пола Сему. — Ни то није још чудновато као нешто што се догоднло мом рођеном оцу, за време некаквих избора, и то у овој истој варошици, господине ! — рече Сем.