Otadžbina

388

НА ПРЕСТОЛУ

<( Сме ли се зпати — уиита она личног лекара која је то књига што је достојна била да је ви овако лепог јутра у пољу чптате ? — Она заслужује да се чита, али је ја несам читао ! — рече лекар и пружи јој књижицу. Беше Хорације — Ах, латински ! — рече дворска госпођа, и њен пас беше звучан и дрзак — латинскп ! То ли је ваша служба божија ? Лекар јој протумачи у неколико речи како су стари били срећпп што су били у стању да у тако маленој књизи искажу тако много ствари од трајне вредности. Кад уђоше у салу сваки је сео где је хтео, јер при ^оручку не беше седења ио рангу. У опште у летњиковцу, где се могло бити без униФорме, беху решени миогих обзира етикете. При томе не беше никаквих слугу. Дворске госпође послуживаху саме, и готово беше завладао у пеку руку Фамилијаран тон у целом друштву. Личии лекар пио је увек чаја, и сада га је сам себи готовио. Она дворска госпођа с угаситим витицама оонуди му се у госте, седе поред њега и стаде му сипати. Лево до њега седео је пуковник Вронен, првп ађутант краљев, једини на коме се није опажало да му Фали уииФОрма. . Разговори беху врло живо изукрштани. И духови беху још у јутрењој тоалети. — Ах, боже, та данас је недеља ! — рече госпођа поред личног лекара. Сви се насмејаше у глас. Крал.ица упита што се смеју. • Лични лекар извести је о важном открићу гроФице Ирме Вилденортске. И краљица се осмехну. —■ А ја сам мислио гроФице — рече краљ налећи цигару (он је једини пушио у салону) — ја сам мислио да је за вас сваки дан недеља ! —