Otadžbina

на ii рестолу

389

— Јесте, Господару, али само овде — одговори гроФица весело треснувши својим многобројним витицамасамо од како сам код Вашег Величанства где сваки дан има на столу колача, само ми је овде сваки дан недеља; али у манастиру беху само празници обчлежени колачима; за то овде морам да погађам кад је недеља ! Саветник послапства ШнабелсдорФ, који се ту скоро беше вратио из Шпаније и сада очекиваше на своје (( определ>ење» — који је седео спрам личног лекара, рече му да ће скоро изаћи у Мадриду врло занимљиво дело једног његовог пријател.а о недељи, управо о сабату ; и он је сам дао неколико идеја за ту књигу. Краљ, ;;оји беше чуо овај разговор, упита које су то идеје, и ШлабелсдорФ рече, да је- број седам као делитељ месец г на четворо пајприроднији, и да је обичај светковања сабата старији од свију позитивних религија. Он је то саопштење умео да окити многим цитатима и узгред да помене многе своје славне пријатеље. После допадл ивог саопштења ученог саветника посланства, било је још неколико лаких шала, докле краљица не устаде. Она опет узе краља под руку, климну главом личном лекару да пође за њима и тако одоше преко веранде на једно лепо место за седење у хладу. Милина је била погледати младога краља и краљицу, тако стасити беху, а краљица беше двојно лепа, јер у њој цветаху два живота. Краљица седе, краљ до ње а лични лекар, не чекајући заповест привуче себи једну столицу и седе спрам њих. — Ја морам — рече краљица — с вама да говорим о томе, морам вам саопштити једну тугу ... — Можда би волела на само ?.. . — упита краљ. —- Не, и ги мораш ту бити. .Та дакле још једном иитам : Зар ми се никако не може допустити да сама дојим своје дете, ако ми га Бог поклони ? Отаџвина XI 43, 26