Otadžbina

26*

Н А ПРЕСТ0.1У

391

имати оца, можда стару мајку, сеотре, имаКе крова над својом сирогом главицом ... — Велпчаиство — рече лекар одушевљено — у овом тренутку моле се Богу за ваше здравље у хиљадама цркава, и милиони гласова изговарају : амин ! — О Боже, какве дужностп то налаже. Требало би бити нешто впше од човека па да се тај терет поднесе. Ја под њим клецам! — На прогив, Величанетво, то треба да вас уздигне. У овом треиутку, речце које пзговарају милиони усана, стапају се у један облак који Вас носи. То је права човечност кад онај који чврсто и безбедно стоји има милосрђа сирам онпх којп су пали, који су у невољи. И Р и родна је тајна али таква расположења матере прелазе и на чедо под срдашцем; то дете мораће постати племенрт леп човек, јер је мајка још нерођено дете задахнула чистом човечанском љубављу !Краљ узе своју жену за руку па упита. — А зар ти неси ништа знала за закон ? Не само да је то закон нашега дома да се сви принчеви и принцезе нашега колена морају родити у престоници , са чега ћемо колико сутра у варош, него је дворски закон да само удата жеиа може постати дојкиња принчева. — Боже мој — а ја сам се голико мучила. Од сад ћу и ја проЈчити дворске законе кад у њима има и тако лепих .дредаба ! — Величанство је — рече лекар — тај закон сада на ново створило из своје душе , јер оно је тек свети закон, који у нама самима оживи ! — То је доиста лепо и истинито, рече краљ. Он испусти цигару, маши се у џен, па онда рече «Извините, драги тајни саветниче , хоћете бити тако добри да заповедите да нам донесу цигара ? Лекар оде, а краљ сада рече :