Otadžbina

392

ii а престолу

— Матилдо, молим те, је ли то ове било што имаш на срду ? Од неког доба учинило ми се као да у твојој души — Да, ја носим нешто скривено у мојој души, али ти не могу још о томе говорити; веруј ми да је сама чиста љубав за те. Не питај ме, скоро ћеш сам видети шта је! Кад се лекар вратио нашао је самога краља. Краљица беше отишла. — Беше ли оно ваше одушевљење отоич из лекарских обзира ? — упита краљ намрштено. — Не , Величанство , оно беше право из срца ! Краљ је гледао преда се и дуго ћутао. Најзад устаде, махну руком као да хоће нешто далеко да баци, па онда рече. — Да, дакле краљица жели дојкињу из какве поштене куће из планинских крајева. Да ли би још било времена да сами одете и да изберете дојкињу ? Чини ми се ви сте родом отуда? То би било — али не, сада се ви не можете удаљава : .и. Пошљите дворског лекара Сикстуса нек иде од села до села , и подајте му најтачнија упуства ; он може предложити и неколико њих, ви ћете изабрати најбољу, осгале ћемо богато обдаритп, па онда — већ то ћете ви све уредити како за добро нађете, али само изашљите дворског лекара још данас ! — Разумем Величанство!II. — Ала ви радосно изгледате ! — рече дворска госпођа Ирма, која се срете са личним лекарем. — Може бити — одговори овај — ја сам иогледао у лпце ономе што је Божанство, загледао сам у чисту човечију душу. Извините ме за часак — прекиде се лекар, сврати у једну оближњу зграду те каза телеграфисти да пошљо депешу дворском лекару нека се одмах