Otadžbina

3 0 4

II А ПРЕСТОЛУ

у место да га ја као његова кћи најбол,е познајем. Али ја оада о томе не ћу да говорим. Драги тајни саветниче, ја слутим краљичину тајну, чини ми се да знам за што је она у последње време онако тиха и замишљена . . . — Моје лепо дете, кад год нешто слутите, нарочито кад нагађате тајне владалачке, ја вам саветујем да ваше слутње не казујете ни узглављу на коме спавате ! Али кад би Краљици било корисно да ви знате за њену тајну ? Ви би требало да јој у томе будете вођа ? — Вођа се може бити само ономе, који хоће да га воде. — .Ја бих вас само молила да припазите на неке симптоме. Зар крал.ица није нии)та казала када је јутрос службу божију овде иапол.у слушала ? Зар није сва претрнула при извесним иесмама црквеним ? Зар несте опазили неку нзвесну наклоност. . . Лекар махну руком да Ирма не говори даље , па јој онда рече. — Дете моје, ако хоћете да живите на двору и да сте коректни, не мучите се да одгоиетате загонетке које вам несу задали да их вн решите. А нарочито нека никада на пама не опаве, . . — !горектпо, и увек корекгно ! — задпркиваше Нрма, и њене лепе усне задрхташе. — Ви сте продуктивна натура, а иродуктивни људи немају места на дворовима! — додаде лекар. — Ви хоћете на место утврђених Форама да метете вашу личну вол.у; то не иде. Видите — настави он живље видпте оног легационског саветника ШнабелсдорФа. Он ће се истрошити брже него што мисли; он свагда има нешто ново, он кува, пече и пржн све што вредп знати за велику госпоштину; његово памћење то вам је права торба у којој само поп с брадом Фали. Пазите добро, не ће проћи година дана, њега ће изгустирати, он ће