Otadžbina

598

НА ПРЕСТОЛУ

и врло крупна а муж коштуњав витак као каква јела. На њему се видео тежачки рад прошле седмице; он мету на главу шешир, који немађаше никаквог ловачког знака на себи, мало га накриви, скиде капут и обеси га преко рамена, на смешеНи се —• а осмех на оном препланулом лицу беше чудноват — рече. — Видиш да је тако боље него да се гурамо кроз народ! Његова млада само климну главом одобравајући. Једна гомила жена и девојака као да је на њу чекала. Постарија једна жена рече: — Валпурго, то није требало да радиш; сада када ти сваког тренутка може дођи суђени час , нашла си да идеш тако далеко чак у цркву. И у добру може човек да се огреши ! —■ — Па не ће го мени шкодити — одговори млада. — А ја сам се за тебе Богу молила — рече једно младо кочоперно девојче са свежом китом цвећа на прсима — кад је попа изговорио молитву за краљицу, да јој Вог у тешкоме часу буде на помоћи , онда сам помислила : шта се мене тиче краљица? Па онда за њу се данас моле по целој краљевини. Ја сам помислила на тебе па сам рекла «амин, ама за Валпургу« — Стазо, ти си за цело добро мислила — одбијаше Валпурга срдачним гласом — али ја не могу примити твоју молитву. Не ваља се извртатн молитву која је другом намењења. — Тако је , рече она стара жене — право имаш, та то би било као кривоклетство ! — Па онда није ништа ни било, стало је мене ! викну девојче напућено. — Мора да је лепа ствар — рече старица склопивши руке — бити тако краљица. Данас се цео свет молио Вогу за њу. Та ти краљеви и краљице морали