Otadžbina

Н А 11РЕСТ0ЛУ

423

мужа, а кад се ја вартим наместићемо ти једну собицу само за те, па да живиш као бубрег у лоју ! Остали су сви ћутали, и кад она рече «Па кажи и тп коју, Хансе,» овај одговори «Само ти говори. Ја мој глас могу чути и сутра а твој можда... ко зна". Он је баш хтео парче печења да мете у уста, али нс могаде него га спусти на тањир. Није му се више јело. Тако и другима. Стара мајка устаде и очита молмтву којом се благодари «за јастије и питије». Време је летело. Ето ти пред кућу некаквих каруца. Лакај је бпо сам у њима. Господа ће доћи. Баум се брзо опријатељи с Хансом. Прво срество беше једна дчбра цигара. Баум му је завидео на срећи што има таку жену. То је опет Хансу ласкало. По наредби дворског лекара наместише у кола нешто постељног прибора да, Валпурзи буде мекше седети , и да јој ноћас не буде хладно. — Зар ће те се ви сву ноћ возити ? — упита Ханс. — А, не ћемо , до поноћи ето нас у престоници Свпма је поштанским штацијама телеграФисано да нас чекају коши, знаш, ми ћемо се возити на четир коња!— Ама да тако бесно вожење што не науди мојој жени ? — Не бој се , твоју ће жену сад чувати ка да је сама крал^ица. — Када вас слушам где говорите — рече Ханс па се загледа у Баума, — чисто сам не знам шга ми је!— А шт I ? Зар ја тако страшно изгледам ? — Боже сачувај, ни у крај памети. Него опет, онај што ја мислим, то беше невал^ало дериште. Немо' замерити, ја не би тебе да вређам, Боже сачувај. Али знаш наша Ценца — ено она што гледа кроз плот право амо на нас — имала је близанце, један се звао Тома а други Јапгерл, к'а што у нас кажу а управо то је ВолФганг, ја, па тај Јангерл оде у солдате, па онда чак у не'аке 28*