Otadžbina

НАПРЕСТОЛУ 42 5 — Је с' чула — рече баба — када се вратиш учинићеш да будемо сви или двојином срећнији, или двојином несрећнији ! — па онда узе је за леву руку и заповеди — Положи десну руку на главу твојега детета ! — А за што, нано ? — Слушај кад ти ја кажем. Тако. Сада закуни се на главу твојега детета и у руку твоје мајке, да ћеш ми остати поштена и ваљана, па макар какве ти замке плели. Сећај се срагда да сп кћи, жена и мајка. Заклињеш ли ми с.с на то срцем твојим ?— Заклињем се, нано, тако ми Вог помогао. Али ова заклетва није била нужна ! — Ако ће — рече јој мајка — а сад обиђи три пут натрашке око детиње колевке, ие бој се, ја ћу тв водити, тако, сад си однела од детета њевоеу тугу за чобом, а ја ћу већ дете чувати, не брини се, ама баш ни оволицно. Па оида мајка одведе ћерку у собу, пружи јој велнки хлебац и рече : — Осеци себи још једну кришку хлеба, и нека ти буде са срећом, и где год стигнеш и станеш, окуси од својега хлеба, то убија туђинштину. Тако, сад у здрављу. Мајка и ћерка стајаху ммрио држећи се за руку. Валиурзи беше чудновато да је Ханс на њу сасвим заборавио, па се шета с лакајем по авлији, води га у шталу, даје му трешања, нуши с њиме цигаре. Оба лекара дођоше, морадоше звати Ханса у собу, јер жена није хтела да се с мужем опрости на пољу пред толиким људима Дворски лекар спусти Хансу пуну кесу талира у џеп, и с тога Ханс није никако више вадио руку из џепа. — Дај ми руку, Хансе ! — рече Валпурга. Он испусти кесу с новцима у џеп па јој пружи руку.