Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

427

мења, на којој још стајаше навиљак сена, где се Валпурга пре две недеље одмарала. Једна лепа црномањаста девојка прође поред кола. погледа зачуђено Валпургу и поздрави је пошто кола рећ прохујаше. — То је ћерка оне старице којој сте нешто поклонили ! викну Валпурга лакају крај кочијаша — зову је црна Естера. Она ће мајци отети оне паре, ако их не закопа ! Ваум се окрете али не погледа Валпургу већ преко кола девојку поред које су пројурили, јер то беше његова сестра, а она бака којој је уделио, беше његова мајка. Па опда опет мирно седе крај поетиљона и прекрсти руке на прсима. Беше му потрсба да ма чиме притисне груди јер му се чињаше да ће распрснути. Цео његов живот прође чисто поред њега, и он је морао чешКе да се боље намешта на свом седншту да не спадне с кола. Сада пролажаху кола поред једног сељачког имања где је Ваум, нре двадесет година по заповести своје матере украо прву гуску. На огради се више не познаваше рупа кроз коју се провукао да краде. Његов Брат Тома крао је туђу дивљач, па како Баум немађаше за тај занат ни мало дара, то беше врло срећан кад га узеше у солдате. Један пут био је на шиљбоку у упутрашњости дворца. Један стари камердинер беше донео некакво писмо од баронице Стајгенековице, која је онда била свемогућна ; морао је дуго да чека на одговор, па за то се упусгио у разговор с Ваумом, који му се допаде ; један пут зовнуо га к себи код баронице, па се часте у једној собици при земљи. в А за што ти је коса риђа ?» упита стари камердинер— «Како за што ? Тако је израсла». »Знам али то може да се измени и дотера како се хоће.» — « г Г<»ко, зар може?" Старац му одмах каза како се то ради. «Па онда треба да узмеш на се друго име. Раухенстајнер, ко је још