Otadžbina

"428

НА ПРЕСТОЛУ

такво име чуо, то је за госпоштину врло тешко изговорити, нарочнто за ону која носи Фаличне зубе. Бек, или Шулц или Хехт, или Баум, тако нешто мораш изабрати. Зар нас има некакво друго имо до онога како је госи најлакше да 1а зовне» — «Баум, Баум ми се допада.» „Добро дакле, остаје при томе» Кад се то вече враћао кући гун1)ао је за се (( Баум, то је кратко и лепо осем тога но том имену не ће ме нико познати.» Он се старо.м камердинеру морао још заклети да ће на веки остати раздвојен од своје родбипе. Срећом те се данас у његовом селу сетио те заклетве ; за њега истина нпсу заклетве имале никакве вредностн али му беше пријатпо да ову заклетву одржи, и при том изгледаше сам себи Бог зна како поштен. Благодарећи заузимашу Штајгенекског камердинера записаше му у отнуст из војске овако : «ВолФгапг Раухенштајнер назван Баум" ; доцније се звао само Волфгаиг Баум и иикоме не падаше вшпе ни на ум да се тај човек икада могао другаче звати. Он за тим постаде дворски сл>га, пратио је принца најпре као сеиз док је престолонаследник био на уииверзитету, а доцније га је пратио иа његовом путу по Италијн. Пре тога извадио је од своје оиштине пасош за иселавање из државе, тако да су сви његови сељаци држали да је отишао у Америку. Сада је своју косу увек вранио По повратку с путовања ожеиио се ћерком старога камердинера, и постаде врло омил.ен код господе на двору. Понашао се врло скромно, кад год се накашље држи леву шаку пред устима. Он је врло волео своје име «Баум м јер он је својој госиоштини радо штедио сваки труд : њој за љубав ои би, да је могао, избацио из језика сва сугласна писмена. — Тако је и никако другче — рече Баум у себи, и накашља се заклонивши уста левом шаком, као да га неко посматра -— ја сам отишао у Америку, а то је