Otadžbina

ЧИНОВНИЧКЕ НЛАТЕ

115

На могућу замерку, да је можда све ово у теорији истинито и оснопано, али да тако ствари у свету не теку, имали бих одговорити, да то ни у колико не квари и не обара оно правило. Чиновник мора се наравно бринути и о својој кући, о своме материјалном стању ; он мора такође да води рачун о своме животу и о својој буду^ностн, ал"|' му то никад не сме бити главна брига и главна тежња, и који год чиновник тако узради, нити одговара своме позиву нити служи за пример и упед својим друговима Такви чнновници били би изузећо од правила, јер 'су погрешно ударили путем, који није ни био за њих. А ми кад говоримо о чиновницима, говоримо не каг.ви су сви поједини чиновници на по се, него какви треба да еу, а какви су и данас врло млоги међу нашим чиновницима. Завидљивост, дражсње и мражење публике са чиновницима најлошија су средства, најгори су лек против онога зла, које и г. г. радикали мисле да угуше. И чиновници, и као јавни раденици и као оинови ове земље, имају права да траже и очекују, да се и о њиховом раду па и о њиховој награди даде оцена и признање онакво, какво се признање и оцена одаје свакоме другом занимању. Овакоме своје. Отмичару и изелици нико неће иризнавати правичност тековине, па обукао се он би/.о у трговачко било у мајсторско, било у чиновничко било у надничарско одело. Зашто би се признавала умеснсст и правичност једном трговцу, јелном ликерџији, једном адвокату итд. да може зарађиватв по 1.000 — 2.000. дук, годишње а да је неумесно , да је неправо давати чиновнику плату по 1.200, 1.400, и 1200 талира. Да ли сви остали редови занима (>а ишту веКу памет, дуже школовање, темељитију образованост, да ли се за њих иште веће прилежавање, јача савесност, но што то све треба да буде код чиновника'• Напротив баш. Колико и колико родитеља бипало Је у приликама да су принуђени извадити своје дете из школе с тога, што »не може да у<ш,« аколакоихје опет пливало у радости што им се син добро учи, па су га дали да сврши школу и да буде чиновник Међутим млоги младићи неспособни за школовање одавши се на друго занимање, срећно су при томе пролазили; отворише самооталне радње, направише куће а стекоше боме прилично и доста капитала, па зар би било и право а зар би било и паметно и целисходно све оне, што се школоваше и одадоше на чпновничку каријеру казнити одредивши им 'плату само толико нолико троше иоле имуКнији редови нашег грађанства, а они, који поостав8 *