Otadžbina

116

ЧИНОВНИЧКЕ ПЛАТЕ

љаше школе, и да благују и да гомилају вапитале. А тако радећи зар пе би дотерали најпосле дотле, да би се чиновничке службе аримали само они, који нигде на другом пољу рада ие могаху се ни одржати а камо ли напредовати. Каква разлика већ данас постоји у спремању подмлатка чиновничког ! Док су се пређе и богати и сироти родитељи, док су се пређе и чиновници и трговци надметали у спремању својих синова за »господу«, не видим т данас већ лабавост у томе ? Зар тек треба доказивати, како наши млоги богатији трговци не спремају своје синове за »господу«, за чиновиике већ за трговце! А то, што они тако чине, не \1ине из заблуде, већ као добри родитељи, пратећи светске појаве бодрим оком , чине то из тежње, да својој деци створе што бољи положај. Је ли пок. Шоповић спремао своје синове за чиновнике; је ли г, Хаџи-Тома то чинио : је ли пок. Шапчанин, а јели ико из куће наших г. г. Крсмановића и Параноа спреман за чиновника? Да је аговања и благовања код чиновника, неби ии поменути наши поштовани суграђани пропустили а да и сами своје синове не спрема.ју за чиновнике. Кад је овакав Факат данас , а шта ли би било кад би српском чиновништву била највећа плата 1.000 талира ? Нека па ово даду одговора г. г. радикали, а ми смо слободни да их упитамо: па по чему онда навукоше наши чиновници толику грају прогив својих плата. »Богатство« доиста није. Шта ]е оставио пок. Петронијевић, та.ј толико годишњи „представниккњажевски«; колико су богатства оставила браћа пок. Симићи, ти толико годишњи српски велико достојници ; колико је блага оставио војвода Книћанин; шта је оставио пок. Коста Цукић, више годиши.и министар и српски посланик при страним дворовима; што стече један г. Филип Христић, један г. Милован Спасић, један г. Димитрије Матић, који служе ову земљу око 40 година ? Напротив погледајте на остале наше суграђане. Сетите се г.г. Ђоке Аћимовића, Лазе Трипковића, Војина Радуловића, Стевана Мијатовића, Вељка Савића, Јоце Пачића, Панђела, браће Папашоне, браће Карапешића, браће 3. Поповића, Месаровића, Мијаила Павловића; незаборавите ни г.г. Дајмака, Бенџу, браћу X. Николајевића Димитрија и Настаса Тадића бакале ; а сетите и се г. г. Ванђела Томе и Чупића дуванџије; и г. Марка Маркопића столара» ч г. Пере Радосављевића терзије и трговца, па и г. г. Стојановића