Otadžbina

књижевни преглед

129

шта је држало оне витезове, да у столетњој борби не клону, но да вазда са свежом орчаношћу иду на сусрет тегобама и опасностима ? И ту налазимо, да је свест народна, она жива свест ерпска, која у оним кршевима канда кристалисала, и уз њу народна, православна, српска вера, да су, велим, то билаонадва момента, која су оне јунаке покретала на боговске подвиге и снажила ону шаку људи, да су моглн одолевцти свима напастима, што је на њих' пуштала маћеха природа и пакост мухамедовска и латинска. У Црној Гори одржала су се најлепша предања од косовске катастроФв, Црногорцу су косовски јунаци били узори. Мидошева жртва била му је вршак родољубља и сваки Црногорац држао је и држи , да му је остало од предака као аманет, да на Турчину освети Косово. А православна вера, која је трудом Саве Немањића код Србаља постала народном вером, посведочила је у Црној Гори најсјајније, колика је сила у њој. Прилагођавајући се духу народа, који је пригрлио, православна вера задовољава му све потребе религизноога чуства, а нигде не долази у судар са народним и државним тежњама, него ове још крепи и снажи — у томе посве различна од римске или од мухамедовске вере , које, имајући средиште и цељ одељено од народа, ишту од њега напуштање народних особина и безусловно покоравање Њиховим проиисима. Од престанка средњовековне зетске државе прошло је двеста година у животу Црне Горе , које су обележене борбом српства и православнога крота прогиву навале са свију страна , али о држапном животу није ту могло бити речи. Друштво у Црној Гори растурило се у племенске саставине и братотва са племенима сачињавала су јединице јавнога живота црногорскога. У овом мериоду почела је и сама вера малаксавати и велик део народа већ је клањао лажноме пророку. Ту дође владика Данило из племените к\ће Петргвића Његоша и даде чвршћа основа жићу државном у Црној Горп , а верскоме чуству ули нова подета. На бадч=и дан 1707 године иоче чишћеље Црне Горе од некрсти и доврши се за осам дана. Црна Гора није внше морала стрепити, да ће јој синови због вере у крв огрезнути и она да због тога може изгубити своју слободу. Оснажена тиме, доби она у Данилу крманоша, који је поузданом руком њен брод нроводио између стења ; а кад 1711 године ступи у сношаје са Русијом Великога Петра, Црна Гора осети се, да није самохран »сирак без игђе икога«, но да је она чинилац у евро чским пословима, који у прилици Отаџвина XII. 45. 9