Otadžbina

130

КЊИЖЕВНИ НРЕГЛБД

може да добчје не малу важност. Консолидовање Црне Горе напредовало је , ако и врло саоро ; владике добише већу власт и у светским пословима, ако то и није сметало Црногорцима, да у трећој четврти прошлога столећа ставе у притвор владику Саву. У оном народу, који је знао само на Физичку снагу, није могао бига велик чисто световни аукторитет њихових владика, као што је Петар I и казао: »Немам коца, немам конопца, а немам бајонета, до ово мало језика, а да још тога нема, ово бн се све искрвило«. И што даље све се више појављивала тежња, да се у држави посве укине световна власт вла^ичина и владика да гледа само чисто црквене послове. Ову тежњу, која је иначе посве природна у државном развитку свасога народа, гледали су западни суседи црногорски да уиотребе за свој рачун и у књизи г. Медаковића вредно је читати , колико се нарочито Аустрија трудила, премда јој је, богу нека је хвала, сва мука залуду била. Много је прејемницима владике Данила у њиховом раду око добра оне земљр помагала га околност , да су били од честитога братства Петровића, које се увек одликсвало најплеменитијим врлинама. Заиста је сјајно сведочанство , које г. Медаковић издаје Петромћима : »Кућа Петровић Његош има велике заслуге на Црну Гор\. Сви су Петровићи били и остали јунаци и одликовали су се у свему, а били су бескорисни и радили савјесно и поштено у корист Црпе Горе.. При свему томе, што је све било у њиховијем рукама, опет у тој кући нема ни једног богатог, на против, скоро све сиромаси; али то и доказује, да нијесу ишли да се обогате , већ ако су што од куда добили, подијелили и ужили са осталијем Црногорцима... Петровића Његош мало је, али је сваки од н.их јунак, а господство задобили су на сабљу; а нијесу се никоме увлачили, нити продавали своју браћу Црногорце за своје ма какве користи. Признати се мора, да је то и најпоштенија кућа у Црној Гори... Нема примјера да су се Петровићи Његоши дали иотплатити , или да су трговали са својом браћом Црногорцима«, Од тих Петровића поникао је и владика Петар II, о коме говори ова кн.ига г. Милорада Медаковића. Дан рођења Петра II не наводе писци подједнако. У Невену за 1854 годину био је наведен 3 студенога 1813. Г. Милорад Медаковић приметио је на то у 28 броју Седмице за 18 54 годину, да је, истина, сам владика Петар II говорио, да се родио 1813 године, али он се оодио управо у 1811 години. Против 3 студенога (који бм, ако је у Невену дан стављен по новом календару одговарао 22 октобра) није г. Медаковић том приликом ништа приметио. Г, Вуловић у Чупићевој Годишњици I вели , да се Петар II-