Otadžbina

1*3 2

књижевни преглед

Ц. почиње утицај руавога синода у Црној Гори расти, аоји је још [етар I. одсудно одбијар; а данас изгледа црногорски митрополитчш престо као нека депенденција рускога синода, на чији предлог рногорски кнез наименује онога, који ће стати на чело автоћеалној црногорској цркви I Исто тако и политични односи руско-црогорски добише за Петра II. опредељен вид. У Дубровник дође уски конзул за Црну Гору. Новчана потпора, коју су Црногорци ао ратни савезници Русије , добивалц догле од ње, била је ко;ако незнатна, толико и случајна, и најпосле је била посве обуста-.љена. Цар Никола то другојачије уреди и потпора руска постаде тална и далеко обилатија. Ово је за ону сиромашну .земљу врло ;орисно било, која без тога заиста не би могла подмиривати својс авне пстребе. Одношај међу Црном Гором и Русијом кјлико има интереантних страна, толико има и нарочито деликатну страну. То је са;ез између исполина и малише, у коме ае само у гатци, него и у аивоту чевечијем увек малаша изгледа као онај, који живи од милости свога савезника и увек је овоме благодарношћу обвезан, ма он иначе њему и највеће услуге чинио. Црногорци показују највећу доследност и јасну словенску свест, кад од времена Великога Петра па све до наших дана никад нису ни часка скренули са пута, на који их је упућивало и упућује племенско и религионо сродство са Русима. Ово уверење и свест живи не само код правитељствујућих на Цетињу, него испуњава свакога Црногорца без разлике, старо и младо, мушко и женско. У том погледу Црногорци су далеко виши од Руса, па ј зелв званичну или незваничну Русију. Само са рачуном у руци , који Црногорци у свако доба имају право продуковати Русији, могу Срби слободно упустити се у обрачунавање са Русима, не бојећи се да ће превагнути руска страна. Малени, али снажни, храбри, непредобивени , поуздани , лојални и вазда победни црногорски савезник толике је и такве услуге досада учинио Русији, да никако не може бити говора о каквом дугу благодарности код Црне Горе и посредно код свега српства. У Русији то су у раније време слабо узимали на ум и тек у најковије доба видимо Русију званичну и незванвчну, да боља и свеснија рачуна води о Црној Гори, премда се чини, да тамо још нису с тим на чисто, да и Црногорци, као и Бошњаци, Херцеговци итд. спадају у српско племе. Али о одношају Црне Горе и српства уопште према Русији не може се исцрпно говорити у кратку приказивању једне књиге; то би требало да је предмет једне савесне и брижљиве