Otadžbina

књижежвни преглед

133

расправе, која би рашчистила гдекоју несуглатицу у руско-српском одношају, како би овај био тим тешњи и срдачнији, Г. Милорад Медаковић говори на више места у својој књизп о одношају међу Русијом и Црном Гором и његово становиште по све одговара Фактичном митљењу самих Црногораца о томе. Међу тим онај бистри народ сасвим јасно схвата и појми тај свој одношај. Ево шта о томе вели сам ГГстар II. у свом Шћеиану Малом : 1?нез До^гору^ов.: Царица вас љуби ка' синове, Иазиће вас како ђецу своју. Сердар Јово. Ми то чисто, кнеже, вјерујемо. И ми Русе ка' браћу љубимо. 1?нез До«дгору^ов. Извјесна је њеном величанству Ваша храброст од памтивијека И преданост ваша непокретна, Посестрими Русиј' те гојите. Сердар Јово. То смо дјслом до сад аоканали ; Ни ио сад се мијенит не ћемо, Што могнемо у свакоју згоду. ЈЕ^нез Доигору^ов.

Спомен'те се вашијех поетковах И њихове борбе очајане; Први они барјак развијаше Од Словенах сввјех у Европи Проћ Турчина општега крвника, А у помоћ Петру Великоме. Сердар Јово. То је било, него са сном прође.

Ми, ни на пут, ни на дом остасмо, На потрку свијема мукама, Само што злом и страшном осветом Живујемо у овим горама. Помогосмо Петру Великоме,