Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРВГЛД Па сва наша крвца и страдања Богом просто, нада смо иомогли. Осветивши Петра од Ахмета, Нас иотреба није сонолити : Што можемо, готови смо свагда; Је ли бог да' имамо ли с киме, Побоље ће нас познати Турци.

Т^нез ДолгоруЈ ^рв. Монархиња жели православна,

Да се листом на Турке дигнете, Да Стамболу с војском маширате.

Сердар Јово. Ми смо у рат до вијек с Турцима, Јошт се никад мирили пијесмо, Нити ћемо док је од нас трага; Дићемо се одмаха на Турке, 0 њима ћемо боја учинити По границу на свако.ју страну; А с ким ћемо маршират Отамболу?

Куд се годе с границе шенемо, Срести ће нас д вадесет тисућах; Мало даље срешће и педесет, Па не мрца и заваљеника, Но Бошњака, али Арбанаса, Од искона војничког народа, Тс се рађа и мре под оружјем. Да ли не знаш, они су Стамболу Оштра сабља, а десница рука.

1^нез До.дгору^ов. Није Турчин оно, што је био, Но је грдно на нос посрнуо.

Сва је Турска данас у Европу, Кад стог сухе сламе, ал' сијена,