Otadžbina

136

КЊИЖЕШШ ПРЕГЛЕД

1^нез Долгору^ов. Ако овај самозванац мрски Главом лажу сад не плати своју, Братска љубав, свеза најсилнија, Прекида се данас на довијек, Међу вама и силном Русијом. Поп Аидрија. Ту љубави чисто братске није, Коју један човјек из пакости Би могао собом претргнути. Па опет историја »братске« љубави руско-црногорске • има да покаже пример, како се могла претргнути — наравно, само за коју годину. Далеко је интересантније, управо рећи, пикантно је, што г. Медаковић пише о одношају Црнс Горе спрам Аустрије. О томе има речи на више места. У дамашње време нарочито је љубопитно, што г. Медаковић казује о збитијама на Паштровској Гори у августу 1838 године. Због разграничавања дохватили су се тада Црногорци с Аустријанцима, те им комшије доста зло прођоше. Оумње није, да ће Аустријанци увек лоше проћи, кад год буду хтели што предуЗимати противу Црне Горе, нашто у свакој прилици показују воље, од како су примили Боку. Устанак у Боци 1868. године, као и овогодишњи устанак бокељско-херцеговачки, показао је то, да аустријска војска нр оној страни у толико постиз ава неке успехе, у колико савршеннја убојна меканика V акцију долази; али где хладно оружје треба д« решава, тамо је крај и успеху аустријском. Спогледом на овогодишње догађајз у Боци и Херцеговинн ставићемо овде поменуту врло занимљиву епизоду на ПаштровскоЈ Гори, где су двеста Црногораца вијали девет хиљада Аустријанаца. Ево како то казује г. Медаковић : »Ћесарија покрене сву војску из Боке и Дубровника, и крене и Приморце, те дође на границу црногорску.. У то исто вријеме раструбе ћесаровци, да је ћесарија пропустила турску војску преко Суторине, а која да иде на Црну Гору. Они намјештаху тако, да поплаше и омету Црногорце, како ће их лакше склонити на њихова захтијевања и да сатру то име црногорског јунаштва, надајући се, да ће их са својијех 9000 људих надвладати и нобити, тијем прије, што ће им бити снага раздвојена, јер се морају чуватн и од Турака, а највише од сјеверне стране. Владичин положај није био ни лак ни пријатан; али се опет не даваше зацлашити, већ