Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

Нред вече сам се састао са Вг. Докићем, и договорили се о свему што је ваљало одмах наредити. Он је још исто вече разаслао депеше на све стране. Ноћио сам код г. пуковника Влајковића у „хамаму'* Ферат-бегове куће. После вечере, кад остасмо на само, пуковник ми је рекао неколико рочи , из којих сам видео да и он није задовољан, као год и остали виши команданти, које сам тога дана видео. Ја сам записао те речи. — Господар Књаз желео је да се ја примим добровољачке команде. Његова је жеља за ме светиња. Ја сам се примио и у брзо створио мало али добро ; на жалост морао сам ноловину својих људи да пошљем голе по овој зимн. Не знам по чијем наређењу оставише ме у Ћуприји да још прикупљам добровољце, мене, дивизијара , и то оставише ме без ОФицира, без ичега. Овако је што само за четнога командира а не за дивизијара. Очевидно неком је ишло у рачун да ме понизи. Ове сам издржао за љубав нашег Светлог Господара, јер сам се надао кад Он дође да му све кажем. Књаз дође у Параћин и позва ме одмах к себи. Ја почех да му говорим, али Он ме је тако милостиво дочекао, његов дочек тако ме је очарао, да сам ја сам готов био сваку Његову жељу испунити као најсветију заповест. Ја дођох, участвовах при борби на Ак-Паланци, остадох са шаком људи да браним пут од Ниша и Лесковца и да уређујем грађанску управу у вароши и околини ; како сам то урадио, ти си видео, синко. Али ја, као началник дивизије, не^ам војске, немам ништа, међу тим млађи од мене командују дивизијама, имају војску, имају све. Је ли то Влајков^ћ , који се поштено борио на Дрини и на Јавору, коме је то наш узвишени Господар најсвечаније признао, је ли тај Влајковић заслужио да га данас овако понижавају? Ја као началник дивизије управљам само са 800 добровољаца. Али ја с њима идем напред, и пре ћемо сви изгинуги него да