Otadžbina

554

ПРЕКО ЕГРАНИЦ

Тек што сам се хмало очистио и пошао да се јавим нуковнику Хрватовићу, баш кад сам пролазио поред велике пиротске пијаце, зачу се од некуда кавал>еријска војна музика. Погледам, а оно читав пук руске коњице улази у Пирот, на све самим белим коњима. Ја и нехотице стадох. Какви људи, какваопрема! Не може човек ока одвојити. Пук се построји у Фронт на пијаци. Команданат и остлли ОФицири сјахаше. Нас неколико српских оФицира који се у тај мах десисмо на пијаци, приђосмо команданту, који по одличијама беше пуковник, и престависмо се. Он је се салутирао, док смо ми јављали, па онда рече — Паљковник граФ Стакел >1ерг. Очењ пријатно позпакомит са с товаришчами сербској армији !... Ту се мало разговарасмо, при чему је г. Стакељберг мене замолио да од његове стране поздравим пуковника Бо">рикова који је при нашој врховној команди . па се онда опростисмо. Руски ОФицири одоше да се постарају за смештај својих ескадрона у кантонман, а ми сваки на свој посао. .Ја одох да се јавим пуковнику Хрватовићу, команданту тимочког кора. Његов штаб нашао сам у једној великој господској турској кући (нечији беговски „конак"). Како већ беше доцкан, то ме пуковник наје ни пустио већ ме је задржао да вечерам с њиме и његовим штабом, у коме сам нашао много својих другова и пријатеља, Анту Богићевића, Јову Мишковића, Г)г Холеца, поручика Магдаленића итд. Милина беше видети како се братски живе ОФицири у томе штабу. На вечери оеше и пуковник гроФ Стакељберг. Чудноваго је да ја о тој вечери нисам ништа друго записао већ ово С (Днмирлија. Општа салвета за све. Кукање начелника станице како нема ништа". Димирлија ће бити некаква велика бакарна тепоија, али не сећам се више шга је на њој било тако изванредно те сам је записао,