Otadžbina

556

ГТРЕКО ГРАНИЦЕ

жевачке бригаде, која има свог ко.манданта осим мене. Искао сам да ми бар оставе који ескадрон. јер они не ће требати за јуришање на Ниш, али оставише ми свега 120 коњаника а одведоше 7 ескадрона к Нишу. «Ђенерал Вели-Марковић и пуковник Љуба Ивановић сгарали су се на сваком кораку да ме нонизе. Моје су трупе ушле по дана раније у Пирот него њихове, и ја, не могући слутити да ће то ико моћи и помислити да доводи у сумњу, примио сам дочек који ми указа грађанство и свештенство ове вароши, одох у цркву на благодарење, издадох проглас на грађане, којим обећах безбедност личности и имања и т. д. Ђенерал Бели Марковић, чим је дошао, отпочео је целу ту параду на ново, као да јуче није ту ништа било, тако да су се грађани почели згледати чудећи се сугласнооти која влада међу српским командангима. Сваку моју нарздбу опозвао је ђенерал , трудећи се да на сваком кораку покаже како ја нисам команданат једног кооперишућега кора, већ просто дивизијар. Ја сам све то трпео; видећи околности у којима се наша војска данас налази, прогутао сам и то што ме зову новинарским јунаком, јер мислим да ће ме лањска одГрана Књажевца свагда осигурати од таквих ниских подметања, али што не могу прећутати , то је, да се тим начином сеје раедор међу све ОФицире кад се доказује : није тимочка већ шумадијска војска арва. ушла у Иирот , и кад се износи да је један кор војске више српски него други. У осталом било како му драго до сада , само би желео да ме од сад пе понижавају и да ме не стављају под команду једнога Бели Марковића. Ако сам коме камен цСпотицанија" нека кажу, ја се умем уклонитп, и разумећу сваки миг у томе погледу..." Ето како је у главноме било „носле првих победа". (Наставиће се) ЈЗладан Ђорђевић.