Otadžbina

V

СКЕ II Д Е Р-Б Е I"

Пад чадором Скендер бега Гракће гавран са планина, А но небу Арбаније Развива се облачипа. Тамо болен Окепдер лежн Дворе њега големџије, Арбанија земја тужна Горкс сузе сада лије! А с планина, тутњи, хучи, Како да се битка хори, Скендер бег се кроз сан трза, Болен јунак ама збори: »Је л' то облак оли Турци Са нашите гора ходе, Оли су се иодигнале Из гробова турске хорде? Бре, јунаци, Албанези Уште моје срце гори! На десница палош дајте Скендер бегу да се бори ! Развивајте алај-бајрак Како некад шчјо се вио, Напред, напред ! коња дајте Јас се несм уморио ! Арбаније шчјо су брези Дигнали се на висине

На куд лути Океидер бези С орли сури мејдан чине; Виднали су славу нашу Иовисоко шчјо се вије : Оа, фазама Мехмет-пашу Сад голема трева крије ! Напред, нанред! Коша дајте, Голема ни ходит сила! Ха, јунаци, палош амо, Развивајте орлу крила!« И подиже роци своје Налош лути да си зема. Ал' бадАва јунак шчо је На њега се самрт спрема ! Колко голем јунак беше, На далеко више Кроја Кога замре слихиало се : »Напред, наиред, децо моја!« Ал' на пусат ко да стана Кога замро Скепдер беже ? У пламену и у крви Сурнисана села леже ! Ех, нек сваки рони сузе, Кастриота нема више, Арбанија Мурат узе, Наши орли одлстише !

ДРАГУТИН ј. ј^ИИОЋ