Otadžbina

В Е р ЕНИ ЦИ

559

праву силу и моћ, а оне подићи, којима је учињено такво љуто насиље. Вито можете, а кад хможете ... савест, част... и (( Ви ћете ми говорити о мојој савести, кад будем хтео да ме ви исповедите. Што се тиче моје части, треба да знате, да сам јој чувар ја, и само ја, и да свакога онога, који би се покусио да са мном деди ту бригу, сматрам као продрзљивца, који ме вређа." Ове речи опоменуше Фра КристоФора, да му речи узима овај господин са најгоре стране, како би разговор окренуо на препирку и тиме му не дао прилике да га стера у тескобу, за то се усили још вигае да буде понизан, науми да нрогута ма гато онај други изволео рећи, иа одговори одмах са понизним гласом : (( Ако сам вам рекао гато неповољно, то је било зацело против моје намере. Само ви мене поправите, укорите ме, ако не знам да говорим како треба; али изволите саслугаати ме. Тако вам бога, онога бога, предчије лице мораћемо сви изаћи...," па говорећи то узео је у руку и поднео пред очи своме мргодноме слугааоцу дрвену мртвачку главу, што му је висила о бројаницама; (( немојте да се противите да учините правду тако лаку, коју сте, тако рећи, дужпи учинити сирогињи. Помислите, да божије очи увек на њој почивају и да њихов јаук, њихов уздисај чују тамо горе. Невиност јз силна у свом ... )> (( Ех, оче! и упаде му дон Родриго попреко V реч; (( ја баш поштујем вашу хаљину, али ако би што учинило да на то заборавим, било би то, кад бих је видео на коме, који би се усудио да ми уходи моју кућу." Ова реч потера крв у Фратрово лице; али он одговори са лицем човека, који је прогутао врло горку медицину: (( Ви ни сами не верујете, да ми то име трзба дати. Ви у свом срцу осећате, да корак, који сада овде чиним, нити је лодал, нити за презирање. Послушајте ме, господине дон Родриго, и дај боже, да не дође онај дан.