Otadžbina

560

В Е Р Е Н И Ц И

кад бисте се кајали, што ме иисте послушали. Немојте да мећете своју славу .. какву славу, господине дон Родриго! каква слава пред људима! Ма пред богом! Ви можете много овде доле ; али ..." „Знате ли вп," рече дон Родриго, прекидајући му реч срдито али и са неком грозом, «знате ли ви, да кад ми дође воља да чујем предику, а ја лепо одем у цркву, као што чине и други људи? Али у мојој кући!0! и додаде са усиљеним подмигљивим осмехом; (( ви ме држите за нешто више него тпто сам. Само владаоци имају своје домаће доховнике." (( Па тај бог, који тражи рачуна од владалаца за реч коју им казује у њиховим царским дворовима; тај бог, који вам данас указује своје милосрђе, пославши једног свога служитеља, недостојна и бедна, али тек свога служитеља, да моли за једну невину .. „Једно на друго, оче," рече дон Родриго хотећи полазити, „ја не знам шта хоћете ви да ми кажете, друго не разбирам, него да ће то бити каква девојка, која вас се много тиче. Идите па своје тајне поверите коме знате, а немојте да узимате себи слободу да дуже још досађујете једном племићу." Кад се дон Родриго крену, наш Фратар стаде му на пут оа великим поштовањем, па дигавши руке, као да би га молио и задржавао на једном месту, опет ту рече: (( Истина је, она ме се тиче, али не већма него ви; ту се тиче две душе, које ме се већма тичу од мога живота. ,'он Родриго! Ја не могу за вас друго што чинити, него молити се богу; али ћу то од срца чиниги. Немојте ми одрећи; немојте да држите невину једну сиротицу у страви и ужасу. Једна реч од вас може све да учини." (( Па добро," рече дон Родриго; (( кад већ мислите, да могу мнОго учинити за ту личност; кад вам та личност голико лежи на срцу ... ))