Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц И

561

„Дакде?" ту ће Фра КристоФоро, коме лице и држање дон Родрига није допушгало да се ода нади, коју као да су наговешћивале ове речи. «Дакле, кажите јој да дође и да се стави под моје окриље. Не ће јој ништа недостајати, нити ће се ико усудити да је узнемирује, или нека нисам кавалер." Код овога предлога проби негодовање Фратрово, које је дотле уздржавао. Све што је себи лепо био предузео да ће бити стрпељчв, све то оде у ветар; ианово се у њему пробуди онај стари чозек, а у таквој прилици вредио је Фра КристоФоро за двојицу. к Ваше окриље!" викну и уступи два корака, па се гордо стави на десну ногу, десном руком подбочи се, а леву диже и пружи кажу на дон Родрига, у кога упре своја два огњевита ока; (( ваше окриље! Воље тпто сте тако говорили, што сте ми дошли са таквим предлогом. Ви сте меру превршили; ја вас се више не бојим." (( Шта ти то збориш, Фратре?..." „Зборим, као што се збори ономе, кога је бог оставио и кога се више не бојимо. Ваше окриље ! Знао сам ја добро, да је оно невино девојче под божијим окриљем; али ви, ви сте ми то сад тако јасно казали, да ми не требају више обзири, кад вам говорим о њој. Мислим Лучију — гледајте ме, како изричем то име са узвишеним челом и сталним погледом." (( Шта ! у овој кући ..." (( Ја жалим ту кућу; проклетство виси над њом. Видићете, да ли се божија нравда осврће на четири камена и да ли се прибојава четворице лупежа. Ви сте ваљда мислили, да је бог створио кога по свом подобију, па да пусти да га по вољи мучите ! Мислили сте, да је бог не ће знати бранити ! Ви сте му презрели опомену! Ви сте се сами осудили. Фараоново срце било је тако отврдло, како и ваше њто је, па га је бог разбио. Лучија нема шта да ое боји вас, то вам кажем ја сиромах Фратас!;