Otadžbina

502

ВЕРЕНИЦИ

а што ое вас тиче, добро слушајте, што ћу вам прорећи. Доћи ће дан ..." Све дотле стајао је дон Родриго убезекнут од чуда и јарости, нити могаше што да прослови ; али кад чу наговест од иророчанства, спопаде га уз гњев још и далеки и тајни ужас. Он нагло уклони ону претећу руку, па подигавши глас, да би прекинуо реч узаочасноме пророку, повика: „Торњај се одавде, подли безобразниче, пудљивче под кукуљицом Ове тако разговетне речи у часу једном умирише фра КристоФора. Са помишљу на ружни поступак и на погрду била је у љеговој памети тако јако и тако одавна спојена мисао на трпљење и мучање, да му код ових учтивих речи престаде сав дух јарости и заноса и само му остаде одлука да мирно слуша, шта ће се дон Родригу допасти да још дода. Он дакле благо извуче руку из нрстију племићевих, спусти главу, па остаде непомичан, као оно кад олујина навали на какво дрво, аоно мирно скупи своје гране, гха прима на се град, како га небо пушта. «Неотесани један простаче!" настави дон Родриго; (( ти ћеш са мном да поступаш као са себи равним ! Али хвали бога, што имаш хаљину, која ти покрива лупешка плећа и брани те од миловања што се дају теби равнима, кад хоћемо да их научимо. како треба да говоре. Торњај се за сад одавде, а после ћемо видети. }) Говорећи то иоказа са заповедним ирезирањем на врата спроћу оних, на која су ушли били. Фра КристоФоро поклони се и оде, оставивши дон Родрига да бесним ходом мери разбојиште. Када Фратар затвори за собом врата, угледа у соби, у коју је ушао, човека једнога који се полако повлачи поред зида, као да не би хтео да га виде из собе, у којој је овај разговор био, па позкаде да је то онај стари слуга,