Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

563

који га је дочекао на дворским вратима. Служио је он у овој кући од једно четрдесет година, дакле ггре но што се родио дон Родриго; он је стао у службу код оца, који је био са свим другојачији човек. Кад отац умре , нови господар растера сву чељад и узеде друге слуге , али ипак задржа овога служитеља , једно , што је већ био стар, а друго, ако се и мислима и о^ичајима и није ни мало није с њиме слагао , али је ту ману надокнађивао двама својствима: великим мњењем о достојанству куће и големим искуством у церемонијалу, коме је ^оље него ико знао најстарија предања и најситније подробности. Сиромах старац не би се усудио иред господарем ни макнути, а камо ли изустиги своје негодовање због онога, што је цели дан гледао. Једва је каткад узвикнуо , или промрмљао осталим слугама какав укор, а ови му се само смејаше , па би каткад навалице куцнули у њега у ту жицу , како ће рећи више но што је хтео и да им понови своју стару песму о томе, како се некада друкчије живило у овој кући. Његове замерке допирале су господину до ушију само уз казивање, како су му се смејали, те тако постадоше оне и њему предмет за шалу , нити се он на њих срдио. Али у дане, кад су долазиле званице и дочекивали се гости, старац би постао озбиљном и важном личношћу. Пролазећи опази га Фра КристоФоро, поздрави га и пође даље; али старац пристаде узањ, као тајанствено метну прст на уста, а онда истим прстом даде му знак, којим га позва у мрачан један и тесан ходник. Кад дођоше тамо, рече му притуљеним гласом: (( Оче, ја сам чуо све , па морам с вама говорити." (( Збори брзо, добри човече." (( Не овде; јао! кад би ми господар дознао... Али ја знам за много штошта , па ћу гледати да сутра дођем у клоштар." «Да не мисле што учинити ? м