Otadžbina

В Е Р Е Н 11 Ц II

565

«То је један конац," номисли , «који ми промисао божји даје у руке. II то баш у тој кући! А ја ни да сам помислио да га иотражим!" Мрмљајући тако , нодиже очн према западу и виде сунце да се спустило и да већ допире до врха од брда, па помисли, да је од дана још мало остало. На ако је и осећао, да су му ноге отештале и уморне од разних напора онога дана, опет ускори ход, еда би донео какав такав глас својим штићеницима, па онда да стигне у клоштар пре ноћи, што је био један од најразговетнијих проииса у правилнику капуцинском, који су строго одржавали. Међу тим су у Лучијиној кућици износили на среду и претресали ггланове , за које ваља што рећи читаоцу. Кад је Фратар отишао, оно троје остал I су неко време у ћутању; Лучија тужна спремаше ручак; Реицо готов да сваки час пође, да је не гледа онако тужну, а овамо не може да се одлепи; Ањеза изгледаше, као да се са свим дала у своје витло које је окретала; али управо она је премишљала неку ствар , па кад јој се учини да је ова зрела, прекиде ћутање овим речима : „Слушајте, децо! Ако имате срца и памети, колико вам треба, ако ћете да се повратите вашој матери" код речи вашој Лучија се трже — «ево ја се подухватам да вас извучем из те забуне, па можда и пре него Фра КристоФоро, ако и јесте он необичан човек." Лучија се трже и погледа је с лицем, које је изражавало пре чуђење, него ли веру у тако велико обећање, а Ренцо нагло рече: «Срца? памети? Говорите, кажите само, шта треба да радим". «Је ли," настави Ањеза, «да сте нешто венчани. то би већ био корак у напредак? па да би се свему осталоме лако могло наћи лека? О тацбина Х1Т 4 8. 35