Otadžbina

570

В Е Р Е Н II Ц II

према роду оне године, а не према броју и вољи на јелооник који ће да једу; па сваки од њих гледајући у заједничко јело са кривим погледом помамне љубави, као да помишљаше на онај део иштала, који ће остати незадовољен. Докле се Ренцо здрављаше са породицом, Тонијо изврне поленту на плитку зделу од буковине, која је била спремна да је прими: и указа се мален колут у велику кругу од паре. РТпак женске учтиво понудише Ренца: «Седи да ручамо!" позив, који ћеш чути увек од сељака у Ломбардији, а за цело и у многој другој земљи, кад га затечеш при јелу. па ма ти био богаташ који си се мало час дигао од трпезе, а он да је код последњсга залогаја. (( Хвала вам," одговори Ренцо; (( само сам дошао да нешто кажем Тонију, па ако хоћеш, Тонијо, да не бисмо сметали женама, могли бисмо отићи на ручак у остерију крчму), па тамо да се разговарамо." Понуда је Тонију тим милија била, што је мање биоочекивао; а жене, па и деца (јер у том погледу брзо ночну образумевати) нису криво гледала, гато ће тако да оде један помоћник при поленти, и то најстрашнији. Званица не даде молити се по други пут, него оде са РенцомКад уђоше у сеоску остерију, могоше да се посадо са свим слободно и у потпуној самоћи, јер је невоља отуђила од овога места од насладе све госте; дадоше донети оно мало што се тамо нашло, попише један бокад вина. Сад Ренцо рече Тонију са тајанственим лицем: (( Ако ћеш ти мени учинити малену љубав, ја ћу теби учпнити велику " „Збори, збори, само заповедај," одговори Тонијо точећи. (( Данас бих ишао за тебе у ватру." «Ти си господину пароку дужан двадесет и пет талира на име закупа за његову њиву, што си је радио прошле годипе."