Otadžbina

1>86

ВЕРЕНИЦП

можвмо тамо отић I и сместити се, а да се и не бојимо* да ће нам ко покварити посао." „Добро! а онда?" Сад поне Гризо износити предлоге, које је дон Родриго претресао, докле сене погодише, на који начин да изврше предузеће, а да не остане трага од виновника, него да још лажни знаци окрену сумњу на другу страну, да бедној Агвези запуше уста, а Ренцу да зададу такав страх, како ће га проћи и туга и помисао да се тужи суду, па и воља на јадање; и све друге поганштине удесише, које су биле потребне за успех главне поганштине. Не ћемо овде казивати све ово удешавање , јер као што ће читалац видети, оно није потребно за разу.мевање ове прииоветке, па и самим нама право је што не морамо' онширно описивати разговор ова два ружна неваљалца. Доста, да кад се Гризо окрену на посао , дон Родриго зовну га натраг у рече му: (( Слушај, ако би вам случајно тај безобразнн простак пао вечерас шака, не би згорега било, кад бисте му по леђима дали добру капару спомена ради. Тим начином имаће више упечатка наредба, која ће му се сутра дати да ћути. Али не треба да га баш страшите, да не бисте покварили главно. Јеси ли ме разумео?" (( Не брините се, и одговори Гризо и поклони се у исти мах понизно и разметљиво, па оде. Јутро прође у проматрању околине. Она] тобожни нросјак, који се на онај начин увукао у ону сиротињску кућу, био је главом Гризо, који је дошао да својим очима разгледа поприште; они тобожни путници били су његови момци, којима је за рад иод његовом управом довоњно било, да само овлаш погледе на кућу. А пошто су свршили проматрање, нису се више дали видети, да не би и сувише побудили сумњу. Пошто се сви вратише у двор , поднесе Гризо свој извештај и коначно утврди план за предузеће , подели