Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц И

587

улоге, разда упутства. Све то није могло да се учини, а да се не осети онај стари слуга , да се ту удешава нека, велика ствар, јер нпје био затворио очи, нити запушио био уши. Мотрећи и питајући, уловивши неки податак у иолак овде , други тамо, тумачећи у себи неку нејасну реч, неки тајанствени ход , он постиже толико, да је по чисто био с оним , што ће ту ноћ да се изврши. Али докле је то постмгао, већ ноћ није далеко била и малена преводница брава отишла је да се сакрије у оној разрушеној кући. Сиромах старац, ако је и осећао, у какву се опасну ствар упушта, те се уз то бојао, да ће са својом помоћу касно стићи, ипак не хте да не учини овоје ; под изговором , да ће да се мало прођ оде, па се што брже упути у клоштар, да би Фра КристоФору донео обећану вест. Мало за тим дигоше се остали брави и спустише се растркани , да не би пали у очи у гомили; за њима дође Гризо , и остаде само још један тетриван, који ће се однети у разрушену кућу, пошто се са свим смркне, као што и би. Када су се тамо искупили, Гризо пошље тројицу од њих у селску крчму; један ће стојат!! на вратима и пазити шта бива на улици, те мотрити кад се сви људи увуку у своје куће ; остала двојица ући ће унутра и коцкаће се и пити, као да су весели , а међу тим пазиће , ако би на што требало да пазе. А он са главном дружином остаће у заседи и тамо ће чекати. Сиромах старац јотн је хитао; оне три уходе дошле су на своје место; сунце седаше, кад ево Ренца до женских и рече им : „Тонијо и Џервазо чекају ме на пољу ; ја идем с њима у остерију, да се мало прихватимо, а кад зазвони здрава Марија. , доћи ћемо по вас. Сад само куражно, Лучијо ! Све зависи само од једнога часка." Лучија уздахну и понови : „Куражно!" гласом, који је реч у лаж утеривао.