Otadžbina

588 в е р е н и ц и Кад Ренцо са своја два друга дође до крчме, злтекоше тамо онога како већ стоји на стражи , заузео половину врата , наслонио се леђима на довратак , а руке прекрстио на грудима, па звера десно и лево, те му се видн час бело, час црно од лоповских очију. Ниска капа од црвене кадиФе , накриво намештана, покриваше му половину перчина. који делећи се на мргодну челу увијао се с обе стране испод ушију, па се свршиваше у витици, коју је у потиљку држао чешаљ. У руци једној држаше добру батину; оружије какво није се у њега видело, али ко би му само у лице погледао, па и дете једно би одмах помислио, да га уза се има толико, колико је само могао понети. Када Ренцо, који је пред другима ишао, хтеде да уђе, онај се не макну, него упре у њ своје очи; али момак хотећи избећи сваку свађу , као ко има да сврши помучан посао, учини се као да то није опазио, иа не рече ни : уклони се мало! него поред другога довратка прође поребарке кроз отвор , који је она беда оставила била. Оба његова друга морадоше исго тако учинити, те да би ушли. Кад уђоше, угледаше оне друге, којима су гласове већ чули били, то јест она два брава, који сели на један крај од стола , иа се играше мбре, вичући оба у исти мах (тако иште та игра) и точећи час један, час други у пехар из велике боце , која је била међу њима. Ови само добро погледаше ново друшгво, а нарочито један од њих двојице, држећи једну руку у вис са три опружена и раснечена прсга и таман велегласно вичући једпо (( шест ! в измери Ренца од главе до пете, онда намигну своме другу, па ономе на вратима, који одговори климнувши главом. Недоумевајући се и непоуздано погледаше Ренцо у своја оба госта , као да би да у њиховим очима чита тумачење свију ових знакова; али њихово лице није што друго показивало, до ли добру вољу на јело. Крчмар га гледаше , као да чека налог; он га позва да иде с њим у другу собу и наручи вечеру.