Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

589

«Ко су ови стрлнци V запита га за тим тихим гласом, кад се овај вратио са дсбелим трпежњаком испод пазуха и једном боцом у руци. (< Ја их не познајем, одговори гост намештајући трпежњак. (< Шта, зар ни једнога?" „Татпзнаш дооро," одговој^и крчмар стгрући обема рукама триежњак по столу, (( да је у нагаем послу првп закон , да не распитујемо , гата други чине , тако да и саме нагае жене нису љубопитљиве Добро би било уз толики овет, који долази и одлази; то је као у морском пристанигату, хоћу рећи , кад је година добра; али ми смо весели, гаат се врате боља времена. Нама је доста, да су нам гости уредни л^уди ; а ко су и гата су они, то нас се не тиче. А сад ћу вам донети ваљугаака с месом, да их таквих јога иисте јели. и (< А како можега ти да знага..." иоче сад Ренцо, али се крчмдр већ био упутио у кујну, па тамо оде. А докле је он тамо из тигања вадио споменуте ваљугаке, приђе му полако онај браво. који је онако огатро узео на око нагаега момка, па му тихим гласом рече: «Ко су ови гости?" <( Добри људи из села," одговори крчмар и нромегаа ваљугаке у здели. „Добро; али како се зову? ко су?" питагае онај даље гласом у неколико грубијим. (< Један се зове Ренцо," одговори крчмар полако; (( ваљан момак, честит; преде свилу и добро се разбира у своме послу. Други је ратар и зове се Тонијо; добар човек, весео ; гатета гато је сиромах, а би овде добро трошио. Онај трећи глупак је, али се родо даје кљукати, кад му даду. Имајте опростити." Па са једним скоком шмукне између огњигата и питача и оде да однесе зделу коме треба.