Otadžbina

В Е Р Е II И Ц И

5 У 3

сулудим Џервазом, који сам по себи ништа није знао чинити , а без кога ништа није се могло чинити , они јуначки на врата и закуцају. <( Ко је то у то доба V' викну један глас са прозора, који се у тај пар отвори; био је то Перпетуин глас. „Колико ја знам, нико није болестан. Да се није десила каква несрећа ? и < ( Ја сам." одговори Тонијо , „дошао сам с братом, јер имамо нека разговора са госиодином пароком." «3ар јо то доба за поштепа кршћанина?" осекну се Перпетуа. (( 3ар је то пристојно? Дођите сутра." ( ( Слушај , могу сутра доћи и не доћи; добио сам тамо неке новце , па сам дошао да платим , знаш, оно мало дуга; имам овде двадесет и пет нових жућака; али кад не може бити, ми ћемо причекати; знаш већ, како ћу их потрошити, па ћу опет доћи, кад будем друге накупио." ((Причекај, причекај, ево ме таки. Али за што да долазиш у то доба ? в «И ја сам их мало час примио, па велим, као што рекох, ако их пустим да са мном спавају, ко зна, шта ће ми пасти на ум сутра. Дакле ако ти се не допада овај час, ја немам шта рећи; ја сам сада ту, око ме не ћеш, ја одох » «Та немој, причекај мало; одмах ћу се вратитн с одговором." Када то рече, затвори прозор. У тај пар одвоји се Ањеза од вереника, па пришапну Лучији: «Небо5 се, то је за један часак, као оно кад севади зуб." Па стаде уз оба брата испред врата и поче разговор са Тонијом, тако да кад Перпетуа дође да отвори врата, морала је помислити, да је онај час онамо дошла и да је Тонијо задржао један часак. (Н аставиће се