Otadžbina

606

РУСКО-ТУРСКП РАТ

љада руских грађана, небројене милионе рубаља. Истина је, и убјет мира сан-стеФанског задовољаваше руско словољубље, али свршетак рата радовагсе више свега. Увјети мира били се лијепо дочекани што се Вугарске тиче, но што се је тицало ерпског нарзда у опште, а озобито Босне и Кнежевине Србије евеђе се је критиковало. Говорило се је у Русији да се на неправедан начин Сошњаци и Врцеговци с малим изузетком остављаху у цређашњем свом стању, онп Вошњаци п Ерцеговцп којн су се бпли и иодигли против општег врага, против кога су се борили више од године дана боз ичије оружане помоћп. Није се одобравало што се ништа ие даваше Србији послпје свију њезпних жртава, посли.је јуначких нападаја на Турску и јуначког брањења своје земље од свију турских сила 1876 године, послпје жеље да буду 1'уски савезпици у рату најтежег тренутка руске армије под Плевном, коју жељу осујећавали су сами руски дипломати напокон оружане помоћи — коју је с радошћу пружио сргшки народ руској армији. Говорило се је, да је н Црна Гора, пз љубави к Бугарској> од честн заборављена била та Црна-Гора народ које — обожава велику Русију. На све то пападали су у Русији сви образовани људи, све јавно мњење, које је с будпим оком пратило догађаје што се збиваше на словенском југу од 1875 годипе. Сви су налазили да ]е руска дипломација огријепшла дугау напрам српства, да није нраведно поступнла и да је увриједила на незаслужсни начин срнство које се већ иеколико вијекова бо1>и с Турском, којс је н Петру великоме, томе творцу 1'усијс, иомагало, н које је кроз толико вијекова сачувало своју иародиу, чистоћу и надало сс ослобођењу и од својих мшппца и од сјеверне браће. С друге стране сви нахођаху, бага свп, да се даваше Бугарској много више него ли оиа заслужаваше — јер Бугаска п иије си заслужпла ништа активно, и да се сриском народу не даје ни десети дио оиога што је он заслужио у току пошљедњих годииа. Руски иарод није зиао чему да нрииише тако пОступање своје днпломације на спрам Србије и у ошпте сриског народа, те бијаше почео да грди својс дииломате. Пи старина Горчаков није на миру остављен, а особито иападаше и уирав псоваше Нгњатијева. Заборав п тако да рочем, увреда Срба од стране руске дипломације пробуде у руском народу опет симиатију к српскомс народу. Истииа, били су и иа страии дипломата, али мала од воћ мала машина и то та машииа, која се нреклаша пред својима старјешииама ма шта да те старешнне учине. Језгра народа и свс образовапо друштво било за Србе а против евојих дииломата. Игшатијева су мрзили п црије