Otadžbina

624 Н А II Р Е С Т О Л У је обешењак који ће те навести на танак лед. А већ ти му не мораш казати да сам тп ја ово иисала , ја не ћу да имам непријатеља. Поздрави све добре пријатеље. Не могу више да пншем, згрчише ми се прсти од писања. „Чекај. Морам још нешто да додам. Ето вам шаљем моју слииу и мојега принца. То су нас снимили пре него што смо амо пошли на некакво сандуче у које се вири. Еле сад, докле буде света и века биће моје слике како дрншм принца на рукама. Али сам ја оиет ваша, твоја, драги Хансе, и твоја, драга нано, а камо ли тек мојега слатког дстета, њега носим у срцу где га нико не види. Него ову слику немојте ником показивати. «Али опет, боже мој , шта ће то помоћи ако ви ту слику ником не иокажете? Гђица Крамерова вели да је таких слика направљено сто хиљада комада, и тако сада ја висим у свима дућанима, куда год дођем мене познају као год и краља и краљицу јер су и њихове слике свуда поред моје, тако ми је да чисто не би никуда излазила. Али опет када се добро помислим то је управо дика за ме, шта ћу му, ја сам сад изашла у свет, па морам да чиним оно што ми се заповеди, «Али ја сам вама верна и нигде ми не може бити тако добро као код вас, и у мислима сам увек с вама"

14. — Па како је, како Валпурга? — уиита лакај Паум једно јутро кад је Валпурга била на прозору приземне собе. — Ах, Боже — рече она — овде је као у рају ! — Истина? — Па зар може бити лепше у рају ? Ту се без бриге живи, људи немају никаква посла по васдан осем, да једу и пију да се веселе и да се шетају! — То је истина, али у рају је било опет боље, јер отац Адам није могао пожелети ничију туђу жену, из