Otadžbina

Н А II Р Е С Т О .1 У

025-

тога простог узрока што је онда само љегова жена била на свету. — Какве тај има бубе у глави! — насмеја се Валиурга, а Баум настави — У рају нису биле нужне слуге , ни кочијаш, ни кувар, није требало нм кућа ни хаљина, у рају се нису морале виксовати ципеле, јер их још није било, није се морала ни ткати ни шити ни једна кошуља ни једна сукња ! — Иди, гаде један! — викну Валпурга планувши сва у лицу од стида. Било јој је као да јој је Баум све ха.ћине здерао с леђа. А Баум настави. — Шао ме што сам ја у твојим очима гад. али у мојима ти си тако лепа, да.... — у сред речи одазваше га. Валнурга се брзо трже од прозора у собу. Беше се наљутила на Баума, Како се може то тако разговарати оа удатом женом? Па опет се осмехнула и за се рекла (( Опет је тај Баум уљудан човек, а и што се не би кадшто нашалио?" Она се летимично погледа у великом огледалу, па се опет осмехну. — Сада да те види Ханс, једва ако би те познао. Шта* ти чини добар живот. Али ја ћу себи сваки дан понављати да ово не ће довека трајати, да су ме за неко време само позајмили. 1Га и ако игра не траје до века, опет је лепо поиграти ! — тешила се Валпурга сама. Разне нгре падоше јој на ум и она их стаде принцу певукати. Валпурга је седела готово ваздан у пољу. С њоме беше увек гђица Крамерова а мало даље два момка. Краљица је често долазила да седне код њих. Краљица је имала једно као снег бело псето. Валпурга је молила да често оставе цринцу да се игра с куцом. „Животиња је врло добра за деге." — Она има право — рече крггљица дворској госп_|ђи која беше с њоме — па животињском животу буди се људска с1моовест! —