Otadžbina

II А 11 Р Е С Т () .1 У

(>41

Краљ беше иаванредно љубазан, а краљица срећна. Краљ је у себи осећао да није баш све у своме реду, за тс је он био двојином љубазнији Он је дубоко загледао у њене светле очи. Тако ваља. Тако чисто и слободно треба да јој увек можеш погледати у очи.

1 7 — Величанство — рече сутра дан прва дворска госпођа, кад је после доручка настала шетња по парку Величанство, ја сам вам остала дужна једно објашњење: за што нисам и ја потписала оно заједничко писмо дворској госпођи Њенога Величанства! — А гле, зар ви нисте потписали ? — одговори краљ. Укочено фино лице старе гозпође није се ни мало променило на те речи. и ако би је то иначе морало увредити, да краљ не опази како нема њенога потписа. Али она се покоравала главном дворском закону: прегорети сваку личну осетљивост, да би се избегла свака раздраженост у говору; она настави, Ђретварајући по дворском обичају укор у хвалу, мирно даље. — Онај је позив једна ђенијална шала и милост Вашега Величанства, али ђеније је увек без правих следбеника. Вешчанство ће допустити вашој материнској пријатељици . са којим сте ме високим називом толико пута одликовали, да примети, како се не пристоји да се дворски кавалири и даме потписују на једној хартији на којој стоји једна изванредна шала Вашега Величанства. 11ије добро својој свити давати прилику да узвишеном. начину мишљења В. Величанства подметне тумачење : да је тај позив управо врло тајанствен и скривен <"аш за што је тако јавно и гласно састављен! —